Međunarodni Dokumenti

Međunarodni Dokumenti

CEDAW i Opcioni protokol prof. dr Ivana Krsti Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena CEDAW Usvojena 1979, stupila na snagu 1981. Ratifikovalo je 189 drava Prvi meunarodni dokument koji se sistematski i sutinski bavi pitanjima potreba ena

Drave su odgovorne za korake koje e preduzeti radi praktine realizacije prava: U sluajevima individualnog krenja i slabosti sistema i institucija Usmerena je na stereotipne i diskriminatorne socijalne i kulturne norme Odnosi se na privatnu i javnu sferu Struktura Konvencije lanovi 1-5: Opti materijalni okvir Konvencije lanovi 6-16: Specifine oblasti 6 Trgovina i prostitucija 7 Politiki i javni ivot 8 Participacija

9 Nacionalnost 10 Obrazovanje 11 Zapoljavanje 12 Zdravlje 13 Ekonomska i socijalna davanja 14 ene na selu 15 Jednakost pred zakonom 16 Brak i porodini ivot lanovi 17-23: Komitet i procedure lanovi 23-30: Ratifikacija, stupanje na snagu, tumaenje I

Opti okvir CEDAW Konvencije Osnovni principi CEDAW-a: Sutinska jednakost Zabrana diskriminacije Obaveze drave Sutinska jednakost Prepoznaje razlike i afirmie jednakost izmeu mukaraca i ena Podrazumeva jednakost u zakonima (de jure) i

stvarnu jednakost (de facto) Namee obavezu dravama da rade na menjanju okruenja u kojima su ene u podreenom poloaju Stvara jednake uslove za sve tako to zahteva da sve inicijative budu zasnovane na: Jednakim mogunostima Jednakom pristupu Jednakim rezultatima Zabrana diskriminacije lan 1: iroka definicija diskriminacije Drave lanice moraju da rade na tome da eliminiu mnoge vidove diskriminacije: posrednu ili neposrednu (namernu ili

nenamernu) zakonsku (de jure) ili stvarnu (de facto) sadanju, prolu ili strukturalnu kroz vie oblasti (cross-cutting) i u svim poljima (graanskom, kulturnom, ekonomskom, socijalnom, politikom,...) kako u privatnoj tako i u javnoj sferi DEFINICIJA DISKRIMINACIJE Diskriminacija ena oznaava svaku razliku, iskljuenje ili ogranienje u pogledu pola, to ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogui priznanje, ostvarenje ili vrenje od strane ena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na politikom, ekonomskom, drutvenom, kulturnom, graanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo brano stanje, na osnovu ravnopravnosti mukaraca

i ena (l. 1) Uloga stereotipa Neophodno izmeniti socijalne i kulturne obrasce ponaanja mukaraca i ena radi odstranjivanja predrasuda, kao i obiaja i praksi koje su zasnovane na ideji inferiornosti ili superiornosti polova i stereotipnih uloga mukaraca i ena (l. 5) Obaveze drave Pozitivne obaveze drave predviene su lanovima: 2 zakonodavno-pravna regulativa 3 mere za obezbeivanje potpunog razvoja i napretka ena

4 posebne privremene mere 5 uklanjanje stereotipa CEDAW Komitet Osnivanje odreeno tekstom Konvencije Vri nadzor nema mo sprovoenja 23 nezavisna eksperta iz razliitih delova sveta Imenuju ih njihove drave lanice, biraju sve drave (na mandat od 4 godine), ali slue u linom svojstvu Komitet se sastaje 3 puta godinje u enevi/Njujorku Zaduenja:

Izdaje opte preporuke Nadzire usaglaenost drava lanica sa odredbama CEDAW / na koji nain se primenjuje CEDAW (prvenstveno kroz proces izvetavanja) Odluuje u sluajevima / sprovodi istrani postupak u skladu sa Opcionim protokolom Opte preporuke Daju autoritativno tumaenje Konvencije Omoguavaju da se CEDAW Komitet bavi

savremenim pitanjima, razvija standarde i daje smernice za implementaciju Moe da proiri opseg delovanja Konvencije (npr. Opti komentar br. 19 ustanovljava da je nasilja nad enama zabranjeno u skladu sa CEDAW). Do danas, Komitet je usvojio 34 optih komentara http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/CEDAW/Pages/ Recommendations.aspx Opte preporuke

General recommendation No. 1 -- fifth session, 1986 - reporting guidelines General recommendation No. 2 -- sixth session, 1987 - reporting guidelines General recommendation No. 3 -- sixth session, 1987 - education and public information programmes General recommendation No. 4 -- sixth session, 1987 - reservations General recommendation No. 5 -seventh session, 1988 - temporary special measures General recommendation No. 6 -seventh session, 1988 - effective national machinery and publicity General recommendation No. 7 -seventh session, 1988 - resources General recommendation No. 8 -seventh session, 1988 - article 8

General recommendation No. 9 -eighth session, 1989 - statistical data General recommendation No. 10 -eighth session, 1989 - tenth anniversary of the adoption of CEDAW General recommendation No. 11 -eighth session, 1989 - technical advisory services for reporting

General recommendation No. 12 -eighth session, 1989 - violence against women General recommendation No. 13 -eighth session, 1989 - equal remuneration for work of equal value General recommendation No. 14 -ninth session, 1990 - female circumcision General recommendation No. 15 -ninth session, 1990 - women and AIDS General recommendation No. 16 -tenth session, 1991 - unpaid women workers in rural and urban family enterprises General recommendation No. 17 -tenth session, 1991 - measurement and quantification of the unremunerated domestic activities of women and their recognition in the GNP General recommendation No. 18 -tenth session, 1991 - disabled women

Opte preporuke General recommendation No. 19 -- eleventh session, 1992 - violence against women General recommendation No. 20 -- eleventh session, 1992 - reservations General recommendation No. 21 -- thirteenth session, 1994 - equality in marriage and

family relations General recommendation No. 22 -- fourteenth session, 1995 - article 20 of the Convention General recommendation No. 23 -- sixteenth session, 1997 - Women in political and public life General recommendation No. 24 -- twentieth session, 1999 - article 12 - women and health General recommendation No. 25 -- thirtieth session, 2004 - article 4 paragraph 1 Temporary special measures General Recommendation No. 26 -- fortysecond session, 2008 - Women Migrant Workers General recommendation No. 27 -- fortyseventh session, 2010 - Older women and protection of their human rights General recommendation No. 28 -- fortyseventh session, 2010 - The Core Obligations of States Parties under

Article 2 of the Convention on the Elimination General recommendation No. 29 -- fiftyfourth session, 2013 - Article 16 Economic consequences of marriage, family relations and their dissolution General recommendation No. 30 -- fiftysixth session, 2013 - on women in

conflict prevention, conflict and post-conflict situations Joint general recommendation/general comment No. 31 of the Committee on the Elimination of Discrimination against Women and No. 18 of the Committee on the Rights of the Child on harmful practices General recommendation No. 32 -- on the gender-related dimensions of refugee status, asylum, nationality and statelessness of women General recommendation No. 33 on womens access to justice General recommendation No. 34 on the rights of rural women Komitet za eliminisanje svih

oblika diskriminacije ena lan 18. Drave lanice se obavezuju da Generalnom sekretaru UN podnesu, radi razmatranja u Komitetu, izvetaj o zakonodavnim, sudskim, upravnim ili drugim merama koje su usvojile radi primene odredaba Konvencije, kao i o napretku ostvarenom u tom periodu: a) u roku od godinu dana posle stupanja Konvencije na snagu u odnosnoj dravi b) najmanje svake etvrte godine posle toga i uvek kada to Komitet zatrai U Izvetaju se mogu navesti faktori i tekoe koji utiu na to do koje mere se izvravaju obaveze koje proistiu iz Konvencije. Svrha izvetavanja

Kreira se baza podataka o uinku drava lanica koja se zasniva na normama i standardima CEDAW Identifikuju se prepreke, problemi i reenja u ostvarivanju ciljeva Konvencije Identifikuju se najbolje prakse Mogunost da se prosperira od eksperata ansa drave lanice da pokae dobru volju na taj nain to pristaje na otvoreno i transparentno izvetavanje Procedura izvetavanja

Ratifikacija Priprema dravnog izvetaja Podnoenje izvetaja Komitetu Pre-sesija [NVO moe da dostavi listu spornih injenica i pitanja] CEDAW Sesija: Konstruktivni dijalog [NVO moe da podnese alternativni ili izvetaj iz senke, predstavi izvetaj na sesiji posveenoj

NVO, prisustvuje konstruktivnom dijalogu] Komitet objavljuje Zakljune komentare Na koji nain enske NVO mogu da utiu na rad Komiteta Utiu na sastav lanova Komiteta Uestvuju u sainjavanju dravnog izvetaja ili analiziraju/kritikuju dravni izvetaj Podnose Komitetu alternativni izvetaj (izvetaj iz senke), lobiraju kod lanova Komiteta i

prisustvuju konstruktivnom dijalogu Vre pritisak na Vladu da implementira Zakljune komentare (prevede ih i objavi, dostavi svim nadlenim profesionalcima, menja zakone i sl.) U skladu sa Opcionim protokolom, podnosi predstavke ili inicira istrani postupak Na koji nain se CEDAW moe koristiti na lokalnom i nacionalnom nivou?

Podizanje javne svesti / jaanje kapaciteta o enskim ljudskim pravima (putem edukacija, okruglih stolova, medijskih izvetaja, itd.) Lobiranjem/zastupanjem U sudskim postupcima U zakonima U politici vlade U lokalnim samoupravama U radu NVO i specijalizovanim agencijama CEDAW moe posluiti kao: Osnov za analize Sredstvo nadzora Izvor prava i standarda Izvor stavova i tumaenja Mehanizam za utvrivanje odgovornosti

ta je Opcioni protokol? Opcioni protokol je pravni instrument, koji je vezan uz postojeu konvenciju i regulie pitanja koja nisu pokrivena odredbama predmetne konvencije. ta je OP-CEDAW? OP-CEDAW je meunarodni instrument koji je vezan uz CEDAW Konvenciju i koji ne ustanovljava nikakva nova materijalna prava za ene, ve umesto toga uvodi dve nove procedure: (1) Proceduru za podnoenje predstavke/komunikacije (2) Istranu proceduru Usvojen 1999; stupio na snagu decembra 2000,

ratifikacijom od strane 10 drava lanica Do danas, ratifikovan od strane 106 drava http://indicators.ohchr.org/ Struktura OP-CEDAW Sastoji se od 21 lana Strukturisan u etiri glavna poglavlja: Preambula Procedura predstavke/komunikacije (lanovi 17) Istrana procedura (lanovi 8-10) Administrativne odredbe (lanovi 11-21)

lan 17: Zabranjuje stavljanje rezervi na OP lan 10: Klauzula Opt-out (drave ugovornice mogu da se opredele da se na njih ne primenjuje istrani postupak) Procedura podnoenja predstavke/komunikacije lanovi 1 i 2 Drave ugovornice ovog Protokola priznaju nadlenost Komiteta za eliminaciju diskriminacije ena za prijem i razmatranje saoptenja koja mu se dostavljaju od strane ili u ime pojedinaca ili grupe pojedinaca pod jurisdikcijom drave ugovornice koji tvrde da su rtve krenja bilo kog od prava utvrenih u Konvenciji od strane te drave ugovornice. Uslovi za prihvatljivost

predstavke 1. Predstavka ne sme biti anonimna 2. Kompatibilnost A) racione materiae B) ratione persone C) ratione temporis 3. Iscrpenost domaih pravnih lekova 4. Zabrana litispendencije 5. Podnesci moraju biti u pisanoj formi i potpisani 6. Zabrana zloupotrebe prava na podnoenje predstavke 7. Oigledno neosnovana i nedovoljno potkrepljena Procedura podnoenja predstavke/komunikacije Nakon podnoenja: 1. Komitet odluuje o prihvatljivosti 2. Ako je prihvate, alje se dravi lanici na

odgovor 3. Drava lanica ima 6 meseci da odgovori 4. Komitet odluuje o navodima 5. Komitet alje svoje stavove i preporuke dravi ugovornici 6. Drava ugovornica odgovara u roku od 6 meseci ta je mogue zahtevati putem procedure podnoenja predstavke/komunikacije

Privremene mere Restituciju Kompenzaciju Rehabilitaciju Priznanje prava Donoenje novog zakona Osnivanje adekvatnih servisa za rtve (sklonita, konsultacija, pravne pomoci, itd.) [Ono to se zahteva moe biti individualno ili da ima iri drutveni znaaj] Istrana procedura lan 8 OP-CEDAW: Ako

Komitet primi osnovane informacije Koje govore o ozbiljnom ili sistematskom krenju od strane drave lanice Prava koja su garantovana CEDAW Konvencijom Komitet tada moe da pokrene istrani postupak i Javno objavi svoje nalaze Istrana procedura OZBILJNO Najvii nivo, okrutnost npr. prisilni nestanci braniteljki ljudskih prava u jednom gradu

SISTEMATINO iroko rasprostranjeno npr. prisilne sterilizacije Romkinja ta je mogue zahtevati putem istrane procedure? Izmenu zakonodavstva onih zakona koji nisu u skladu sa CEDAW Nove politike / direktive kojima se nadzire situacija, obezbeuje rano uzbunjivanje, itd. Redovno monitorisanje / inspekcijski pregledi javnih programa i objekata Osnivanje institucija za pomo rtvama Vremenski okvir u kome je Vlada duna da odgovori Komitetu ta je uinila da promeni postojee stanje

[Ono to se zahteva putem istrane procedure je vie orjentisano ka zahtevima od javnog interesa] Sluajevi pred CEDAW Komitetom Predstavke u kojima je utvreno krenje: A.T. protiv Maarske (nasilje u porodici) A.S. protiv Maarske (prinudna sterilizacija) ahide Goekce (preminula) protiv Austrije (nasilje u porodici) Fatma Yildirim (preminula) protiv Austrije (nasilje u porodici) Alyne da Silva Pimentel Teixeira (preminula) protiv Brazila (smrt ene na poroaju) Karen Tayag Vertido protiv Filipina (silovanje)

V.K. protiv Bugarske (nasilje u porodici) L.C. protiv Perua (abortus u sluaju seksualnog zlostavljanja) Inga Abramova protiv Belorusije (uslovi u pritvoru) Cecilia Kell protiv Kanade (viestruka diskriminacija) R.K.B. protiv Turske (radna prava) Isatou Jallow protiv Bugarske (nasilje u porodici i seksualno nasilje) S.V.P. protiv Bugarske (seksualno zlostavljanje deteta) Elisabeth de Blok et al. protiv Holandije (pravo samozaposlenih ena na naknadu tokom porodiljskog odsustva)

R. P. B. protiv Filipina (silovanje gluvoneme devojke) Andrea Rascn Gonzlez protiv panije (ubistvo deteta od strane oca nasilnika) E.S. i S.C. protiv Tanzanije (pravo nasleivanja) Sluajevi pred CEDAW Komitetom Predstavke koje se smatraju nedoputenim:

B.J. protiv Nemake (diskriminiui zakon o razvodu) Rahime Kayhan protiv Turske (zabrana noenja marame) Dung Thi Thuy Nguyen protiv Holandije (naknada za porodiljsko odsustvo) Cristina Muoz-Vargas y Sainz de Vicua protiv panije (plemstvo) N.S.F. protiv Ujedinjenog Kraljevstva (ubistvo iz asti, deportacija) Constance Ragan Salgado protiv Ujedinjenog Kraljevstva (dravljanstvo) G. D. i S. F. protiv Francuske (promena prezimena) Zhen Zhen Zheng protiv Holandije (trafiking i azil) Michle Dayras, Nelly Campo-Trumel, Sylvie Delange, Frdrique RemyCremieu, Micheline Zeghouani, Hlne Muzard-Fekkar i Adle DaufreneLevrard protiv Francuske (pravo dece da imaju prezime majke) Guadalupe Herrera Rivera protiv Kanade (nasilje u porodici, deportacija) Zhanna Mukhina protiv Italije (starateljstvo) M.P.M. protiv Kanade (nasilje u porodici, deportacija)

J.S. protiv protiv Ujedinjenog Kraljevstva (dravljanstvo) M.S. protiv Danske (azil i seksualno uznemiravanje) Sluajevi pred CEDAW Komitetom Predstavke koje se smatraju nedoputenim: M.E.N protiv Danske (azil i silovanje-gang rape) M.N.N protiv Danske (azil i sakaenje enskih polnih organa) M.K.D.A.-A protiv Danske (nezakonito zadravanje deteta) M. S. v. Spain (boravina dozvola po osnovu spajanja porodice) N. protiv Holandije (azil i silovanje) M.S. protiv Filipina (seksualno uznemiravanje) Y.C. protiv Danske (deportacija) S.O. protiv Kanade (deportacija) T.N. protiv Danske (NuP i poveravanje dece) Y.W. protiv Danske (deportacija) Sve odluke se nalaze se na http://tbinternet.ohchr.org/_layouts/treatybodyexternal/TBSearch.aspx?Lang

=en&TreatyID=3&DocTypeID=17 A. T. PROTIV MAARSKE, (2003) Podnositeljka predstavke je 4 godine izloena ozbiljnom porodinom nasilju i pretnjama mua i oca njeno dvoje dece. Jedno njeno dete pati od ozbiljnih modanih oteenja i ona tvrdi da nije potraila utoite u sigurnoj kui jer nijedna nije opremljena tako da moe da primi dete sa invaliditetom. Ona tvrdi da nema zatitnih mera u maarskom pravu za porodino nasilje. Postoji preko 10 medicinskih izvetaja o prebijanju. Nije doneta mera o zabrani prilaska stanu jer nije bilo dovoljno dokaza o nasilju i zato to je mu vlasnik stana. Ona je podnela i dve krivine prijave protiv njega, ali tokom njihovog nerazmno dugog trajanja on nije pritvoren, niti je na drugi nain zatiena od nasilnog mua.

Odluka Komiteta u odnosu na podnositeljku predstavke: drava da preduzme neodlone i efektivne mere kako bi njoj i njenoj porodici garantovala fiziki i psihiki integritet kao i naknadu tete za psihiko i fiziko nasilje. ODLUKA KOMITETA U odnosu na dravu: Obavezuje se da potuje, zatiti i ispuni enska ljudska prava, ukljuujui njihovo pravo da ne budu izloene domaem nasilju, da osiguraju rtvama porodinog nasilja maksimalnu zatitu, da preduzmu sve neophodne mere da obezbede ostvarenje nacionalne strategije, trening o CEDAW za dravne slubenike, da ispune zakljuna razmatranja Komiteta, da ispitaju

odgovorno, savesno, ozbiljno i bez odlaganja sve navodne sluajeve porodinog nasilja i da krivce kazne, a da rtvama obezbede pristup sudu, besplatnu pravnu pomo gde je to neophodno, kao i naknadu tete i rehabilitaciju, i rehabilitacione programe za nasilnike. A.S. PROTIV MAARSKE (2004) Podnositeljka predstavke je roena 1973. i romske je nacionalnosti. Tvrdi da je bila rtva prisilne sterilizacije u maarskoj bolnici. Ona je majka troje dece. etvrtu trudnou je normalno nosila do 9 meseca, kada je fetus uginuo u stomaku. Na operacionom stolu, od nje je traeno da potpie da se saglaava sa carskim rezom. Od nje je traeno i da potpie papir ispisan doktorovom rukom: Imajui saznanje o smrti fetusa zahtevam sterilizaciju (izraz koji nije bio poznat podnositeljki)

poto ne elim vie da raam niti da budem trudna. Pismo su potpisali i doktor i medicinska sestra. Pored toga, potpisala je i izjavu o pristanku na transfuziju krvi i anesteziju. A.S. tvrdi: - sterilizacija ne moe biti izvedena u hitnoj situaciji, bez punog i informisanog pristanka pacijenta. - ona nije primila specifinu informaciju o prirodi sterilizacije, efektima operacije (rizicima i posledicama) i njenoj sposobnosti da raa na njoj razumljiv nain, niti je bila savetovana o planiranju porodice i konraceptivnim sredstvima, bilo odmah pre operacije, ili mesecima pre nego to se operacija desila. - njoj je bilo odbijeno pravo na pristup informacijama, obrazovanje i pravo da slobodno

odluuje o broju dece. Da li je predstavka prihvatljiva? Operacija se desila 2. januara 2001. godine Maarska je ratifikovala Konvenciju 3. septembra 1981. godine Maarska ratifikovala OP 22. marta 2001. godine Predstavka je prihvatljiva Komitet je doneo odluku da je povreda u pitanju trajna po svom karakteru i da argument racione temporis ne vai u ovom sluaju. Odluka Komiteta

Komitet je pronaao povredu proputanjem da se prui informacija i savet o planiranju porodice, kao i Opte preporuke br. 21 o jednakosti u braku i porodinim odnosima, gde se kae da kod prinudnih mera koje imaju ozbiljne posledice na ene, kao to je prisilna sterilizacija, moraju se eni pruiti informacije o kontraceptivnim sredstvima i nihovoj upotrebi, i garantovati pristup seksualnom obrazovanju i slubama za planiranje porodice. Komitet je posebno uzeo u obzir njeno posebno stanje i 17 minuta od dolaska u bolnicu do operacije. Komitet je uputio na Optu preporuku br. 19 da prisilna sterilizacija znaajno utie na fiziko i menzalno zdravlje ene, i kri njeno pravo da odluuje o broju dece. Constance Ragan Salgado protiv Ujedinjenog Kraljevstva (2006)

Podnositeljka predstavke je britanska dravljanka koja je 1954. prela da ivi u Kolumbiju, gde je sa kolumbijskim dravljaninom dobila prvog sina (16. septembar 1954.). Njen sin nije mogao da dobije britansko dravljanstvo jer joj je u konzulatu reeno da se ono stie po oevoj liniji. Zakon iz 1981. promenio je ovo pravilo i dodelio jednaka prava i enama i mukarcima za decu ispod 18 godina. Meutim, njen zahtev je ponovo odbijen jer je njen sin bio stariji od ovog uzrasta. Ona je tvrdila da je ovo diskriminacija jer da je mukarac, ogranienje uzrasta se ne bi primenjivalo. U meuvremenu je donet novi Zakon iz 2002. koji omoguava deci roenoj izmeu 1961. i 1983. da se registruju, ukoliko ispnjavaju neke druge uslove. Njen sin je ponovo odbijen jer je roen pre predvienog datuma. Odluka Komiteta Podnositeljka predstavke tvrdi da je rtva diskriminacije po osnovu pola na osnovu Zakona iz 1948. koji

dozvoljava dravljanstvo po osnovu porekla po oevoj, a ne i po majinoj strani, i koje nije u potpunosti ispravljeno novim zakonodavstvom. Drava je tvrdila da je ratifikovala Konvenciju 7. aprila 1986, dok je OP stupio na snagu tek 17. decembra 2004. Komitet je smatrao da je predstavka neprihvatljiva jer je ona prestala da bude rtva povrede iz Konvencije kada je njen sin stekao punoletstvo, to je bilo 16. septembra 1972. Posle ovog datuma, njen sin je imao pravo da ili zadri svoje dravljanstvo, ili da trai dravljanstvo druge drave pod uslovima te druge drave. SOS Sexisme protiv Francuske (2007) Podnositeljke predstavke su francuske dravljanke. Dve podnositeljke predstavke tvrde da nisu udate i nemaju

decu jer ne mogu svojoj deci da prenesu porodino prezime. Tri podnositeljke predstavke imaju dvoje dece, dok esta podnositeljka ima estoro dece. Sve su udate i njihova deca imaju oevo prezime. One tvrde da je Zakon o prezimenima od 4. marta 2002, izmenjen 18. juna 2003. i stupio na snagu 1. januara 2005, diskriminatoran prema udatim enama zato to daje pravo muu da zabrani prenoenje eninog prezimena na dete. Zakon dozvoljava prenos oba prezimena. Kada se roditelji ne mogu sloiti, prenosi se muevljevo prezime. Kada suprunici ne naglase koje se prezime prenosi, automatski se daje oevo prezime. Izmene ovog zakona odnose se samo na decu roenu posle 1. januara 2005. Odluka Komiteta Komitet je razmatrao sluaj na osnovu l. 16, st. 1 g) Konvencije. Komitet je smatrao da podnositeljke predstavke koje

nisu udate i nemaju decu, ne mogu se smatrati rtvama povrede iz Konvencije. Pravo na promenu prezimena prestaje sa punoletstvom, kada ta lica postaju podnosioci zahteva za promenu prezimena, a ne njihove majke. Po nalazu Komiteta, 1. januara 2005. sva deca podnositeljki predstavke su stekla punoletstvo osim jednog deteta, ali je predstavka neprihvatljiva jer nisu iscrpeni svi unutranji pravni lekovi. Fatma Yildirim protiv Austrije i Sahide Goecke protiv Austrije Obe turske dravljanke, nastanjene u Austriji, koje su trpele porodino nasilje. Policija je u oba sluaja vie puta intervenisala i razdvajala suprunike, ali je javni tuilac odluio da ne goni

nasilnike, koji su u oba sluaja ostali na slobodi. Epilog: oba nasilnika su ubila ene Obojica izdravaju doivotnu kaznu zatvora. Odluka Komiteta Austrija je uspostavila sveobuhvatan model protiv nasilja u porodici koji se odnosi na relevantno zakonodavstvo, krivine i graanske postupke, podizanje nivoa svesti, obrazovanje i trening, sigurne kue, savetovanje rtava i rad sa nasilnicima. Meutim, da bi ena koja je rtva nasilja uivala praktinu realizaciju principa jednakosti i svoja osnovna prava, politika volja mora biti podrana od strane dravnih aktera.

PREPORUKA KOMITETA Komitet je preporuio Austriji: da ojaa implementaciju i nadzor Federalnog zakona za zatitu protiv nasilja u okviru porodice i relevantno krivino pravo da na odgovarajui i blagovremen nain goni uinioce, kako bi se videlo da drutvo osuuje nasilje da se obezbedi koordinacija izmeu svih relevatnih slubi, kao i da se ojaaju trening programi za sudije, pravnike i ostale slubenike. Cristina Munoz protiv panije Podnositeljka je prvo dete u porodici koja ima titulu konteva. Prema Zakonu o sukcesiji plemikih titula od 1948, prvoroeno dete nasleuje titulu, ali ensko dete

samo ako nema mlau brau. Poto ona ima mlaeg brata, on je nasledilo titulu 3. oktobra 1980. Ona je tuila brata 30. decembra 1988. i traila da joj se vrati titula na osnovu principa jednakosti meu polovima, a na osnovu Ustava iz 1978. i Konvencije iz 1979. Sud je odbio tvrdnju smatravi da je njen brat dobio titulu prema tada vaeim propisima. Konvencija je stupila na snagu 1984, a OP 2001. Drava je tvrdila da je predstavka ve podneta Komitetu za ljudska prava, da nije kompatibilna racione temporis i da nisu iscreni svi unutranji pravni lekovi. Odluka Komiteta Komitet je smatrao da se dogaaj desio pre stupanja na snaju Konvencije i OP i da se mora odbaciti po tom osnovu. U svom izdvojenom miljenju, osmoro lanova Komiteta je smatralo da predstavku ne treba

odbaciti po tom, ve po drugom osnovu, a to je da nije kompatibilna racione materiae. Naime, oni tvrde da su titule samo simbolinog karaktera, dok je Konvencija usmerena na to da zatiti enu od diskriminacije koja ima cilj ili dejstvo da ispravi ili ponoti priznanje, uivanje ili vrenje enskih ljudskih prava po principu jednakosti. Izdvojeno miljenje jednog lana Komiteta predstavka je prihvatljiva. Ovo nije fundamentalno pravo, ali zakon i praksa drava ugovornica ne smeju dozvoljavati drugaiji tretman za mukarce i ene kojim se uspostavlja superiornost mukaraca nad enama. Posebno je ukazano na Opti komentar broj 28 gde se kae da je nejednakost u uivanju prava

ena u svetu duboko ukorenjena u tradiciji, istoriji i kulturi, ukljuujui religijske stavove. Zhen Zhen Zheng protiv Holandije Podnositeljka predstavke je kineska dravljanka, traiteljka azila u Holandiji. Ona je roena u Kini gde je ivela u tekim uslovima i dobila slabo obrazovanje. Posle smrti bake ivela je na ulici,a potom je ukljuena u prostituciju. U Holandiju je dola kao rtva trgovine ljudima, gde je dovedena radi prostitucije. Odbijen je njen zahtev za azil jer nije imala dokumenta, nije mogla da prui detalje puta od Kine do Holandije i ekala je 8 meseci da zatrai azil. Tubeni zahtev

Podnositeljka predstavke tvrdi da je rtva krenja l. 6. Konvencije. Ona tvrdi da se ene moraju zatititi od trgovine ljudima i prisiljavanja na prostituciju. Ona tvrdi da je po holandskom pravu mogue da ena dobije boravinu dozvolu ako kontaktira policiju i informie ih da je rtva trgovine ljudima, ali i ukoliko policija pokrene krivinu istragu protiv uinilaca ovog dela, o emu je Imigraciona sluba nije obavestila. Prilikom traenja azila, niko se prema njoj nije ponaao kao da je maloletnica, a nije je ni uputio da sluaj prijavi policiji. Odluka Komiteta Komitet je istakao da saosea sa njom zbog cele njene situacije, ali da je predstavka neprihvatljiva jer nisu iscrpeni unutranji pravni lekovi. Troje lanova Komiteta je smatralo da je

predstavka prihvatljiva: drave su dune da zatite pojedince od meunarodnih krivinih dela, i da adekvatno obue slubenike da mogu da prepoznaju rtve trgovine ljudima i da ih informiu o njihovim pravima. Posebno je naglaeno da je jedan od glavnih ciljeva OP da se prui prilika dravi ugovornici da uvidi i ispravi slabosti u proceduri, pravnim i administrativnim institucijama i implementacionim procesima pravnog sistema koji ne dozvoljava enama da ostvare korist od prava i da imaju pravo na pravni lek. Preporuka - -

da drava proveri da li je osoba u pitanju rtva trgovine ljudima da preduzme mere kako bi obezbedile adekvatan trening za graninu policiju i imigracione slubenike da prepoznaju rtve trgovine u najranijem stupnju da naue adekvatne tehnike intervjuisanje da je takvoj osobi prueno savetovanje i da je informisana o procedurama koje joj stoje na raspolaganju. Kel protiv Kanade (2012) Podnositeljka je ena aboridinskog porekla koja je aplicirala za kupovinu stana po specijalnim uslovima za pripadnike domorodakih naroda, kao i njen partner koji je odbijen jer nije pripadao ovom narodu. Zato su oni spojili aplikaciju i dobili kredit.

Tokom tri godine zajednikog ivota, ona je izloena nasilju. Na zahtev njenog partnera i bez njenog znanja, njeno ime je uklonjeno iz ugovora, a nakon dve godine partner je izbacio iz stana. Deset godina je voen postupak u Kanadi, a za to vreme je njen partner umro od raka i naslednici su otuili stan. Odluka komiteta Keli je tvrdila da su dravne vlasti propustile da joj garantuju ista prava kao i njenom partneru u pogledu vlasnitva, sticanja, upravljanja i uivanja imovine (lan 16, stav 1, taka f) Komitet je pronaao da su njena imovinska prava bila organiena jer su vlasti u saradnji sa njenim partnerom delovale diskriminatorno prema njoj, kao i da ona nije imala delotvornu pravnu zatitu. Traena je isplata novane naknade i obezbeenje

slinog stana koju je Keli izgubila. Komitet je zahtevao da se zaposli vie ena njenog porekla za pruanje pravne pomoi, kao i da se obezbedi da rtve porodinog nasilja imaju delotvoran pristup pravosuu. R.K.B. Protiv Turske (2012) R.K.B., udata ena, radila je kao kasirka i minkerka u jednom salonu lepote. Dobila je otkaz zbog navodne veze sa kolegom, koji nije otputen. Od nje je traeno da potpie sporazumni otkaz i preeno joj je da e, ukoliko ga ne potpie, biti izloena ogovaranju da je u ovoj vezi. Ona je smatrala da je rtva diskriminacije jer njen kolega, sa kojim je bila u vezi, nije otputen. Ugovor je mogao biti raskinut zbog ugroavanja poslovne etike.

Isatou Jallow v. Bulgaria (2012) U ovom predmetu su bugarske vlasti reagovale na prijavu porodinog nasilja koju je podneo mu i koji je na osnovu nje dobio privremeno starateljstvo nad detetom, iako su kasnije mere ukinute zbog nedostatka dokaza, dok nisu reagovale na prijavu nasilja koju je ena ranije podnela, a koja je pritom bila i strankinja (dravljanka Gane). ODLUKA KOMITETA Komitet je traio od Bugarske da podnositeljki predstavke isplati naknadu tete, ali i da usvoji mere kojima se enama rtvama porodinog nasilja obezbeuje delotvoran pristup pravdi i drugim slubama, kao i da se usvajanjem zakonskih i drugih mera obezbedi zatita ena rtava

domaeg nasilja. ODLUKA KOMITETA turski sudovi su pokazali da postupaju na osnovu rodnih stereotipa jer nisu pronali da je u ovom sluaju dolo do diskriminacije, jer su tolerisali nalaze o vezama izvan braka mukih kolega, ali ne i ena. Komitet je traio od Turske da eliminie tetne stereotipe prema enama. Vanost odluke: 80% ena nije zaposleno i njihov broj je u opadanju. Dobre strane OP

Jaa domai okvir za zatitu ena Moe dovesti do koherentnosti u dravnoj politici i akciji (ukljuujui promene u skladu sa Konvencijom) Daje optim normama konkretno znaenje Pomae u rasvetljavanju koja se postupanja smatraju diskriminatorskim Moe pomoi da se odredi domaaj konkretnih obaveza drava Dovodi do podizanja nivoa svesti i mobilie ene da zahtevaju svoja prava

Recently Viewed Presentations

  • Bearings -Disassembly &Assembly Nizwa College of Technology Inspection

    Bearings -Disassembly &Assembly Nizwa College of Technology Inspection

    Bearings -Disassembly &Assembly Nizwa College of Technology Inspection of Bearings Bearings are machine elements support a rotating member called as shaft Transmit the load from a rotating member to a stationary member Performance of the system depends on condition of...
  • Lola Please insert final title here - PREA

    Lola Please insert final title here - PREA

    How to correctly implement the press and release method? What are areas of special concern for safety and security? How would you act differently in your own searches when you consider the inmate or resident's trauma history? ... Lola Please...
  • Delta Sigma Theta Sorority, Inc. Cincinnati Alumnae Chapter

    Delta Sigma Theta Sorority, Inc. Cincinnati Alumnae Chapter

    Violets to all for continuing to share your unique gifts and amazing spirit to accomplish the work of CACDST. See our April updates below. Ways & Means Committee: Soror Lisa Rowell Third Annual Golf Outing - May 17, 2008 at...
  • Constantin Stanislavski

    Constantin Stanislavski

    The circumstances are: The story of the play Its facts, events, epoch, time and place of action Conditions of life The actors and directors interpretation The production, the sets, the costumes, the properties Lighting and sound effects "The actor must...
  • J.P. Molasses, Inc.

    J.P. Molasses, Inc.

    A Multi-Factor Residual-Based Trading Strategy Finance 453 Adrian Helfert Terry Moore Kevin Stoll Ben Thomason February 26, 2004
  • A Statistical Investigation of GRB Afterglows

    A Statistical Investigation of GRB Afterglows

    Times New Roman Arial Symbol Times Helvetica Default Design A Statistical Investigation of GRB X-ray and Optical Afterglows Comparison of the Average Optical/UV light curve with XRT canonical model Optical to X-ray Comparison PowerPoint Presentation Mean Properties: RMS Deviation Distribution...
  • Bme 7100 Mathematical Modeling in Bioengineering

    Bme 7100 Mathematical Modeling in Bioengineering

    HUMAN ANTHROPOMETRY Albert I. King Wayne State University Tsinghua University April 17, 2013 Beijing, China HUMAN ANTHROPOMETRY The information presented in these slides is taken from a book entitled: Anthropometric Source Book, published in 1978 It was edited by the...
  • Xquery

    Xquery

    XQuery = XPath 2.0 + more. XQuery is a superset . of XPath 2.0, which is a. superset of XPath 1.0. XPath can't create elements and attributes, XQuery can! XPath provides no way to sort values. With XQuery you can...